Tri godine studiranja na državnom fakultetu (ETF) ide uz tri godine objašnjavanja rodbini, prijateljima i roditeljima da nisu baš svi na mom fakultetu zaluđenici I da nisu tu došli samo zato što vole kompjutere već zato što su pametni I ambiciozni ljudi. Moji najbolji prijatelji, mudro ispijajući rakiju, I dalje ne razumeju zašto ja nisam upisao neki “normalan” fakultet, na kom ne mora da se izgubi mladost bockajući žice u protoboard u nekom zagušljivom podrumu. Moja devojka i dalje pravi šale na račun moje ćelavosti I zaluđeničkih fora. Na ETF sam se upisao odmah posle srednje škole, nije bilo drugog izbora-ili to ili kamion, da nisam upisao ne znam šta bih. FON-u nisam prišao iako sam bio vrlo dobar u srednjoj (neretko i sa 4.00 prosekom) jer sam čuo da nemaju podrum, profesori su im druželjubivi ljudi a i činjenica je da tamo IMA ŽENA.
Tokom četiri godine sam sam uplatio 400 dinara na račun Univerziteta i nešto sitno već spomenutim bankarima, a onda nažalost nije ostalo ni za novu matičnu, grafičku, procesor. Zašto mi nije žao svih tih para koje su se slile u kasu pokušaću da objasnim u sledecih nekoliko redova.
U WC-u uvek ima starih brojeva 24 Sata a ruke peremo ledenom vodom (kad ima), brisemo naravno o majice (ko ima). Svaka sala ima mesto za sedenje i uvek ima krede, koju profesori UMEJU da koriste. Ako nešto zapne tu je tetkica da opere sunđer. Tu takozvanu IT podršku imamo ali nažalost nisu stručno obučeni u oblasti kreda.
Svaki student ima svoj mail (100110110@etf.rs) koji niko, koga ja znam, ne koristi. 
Kao student energetike i dalje tvrdim da nemam pojma šta se tu u stvari dešava, opreme za rad uvek ima pošto u skoro svakoj knjizari može da se kupi olovka. Kruže i dalje priča o jednom nemilom incidentu kada je usred ispitnog roka bila nestašica 2B mina ali to je bilo u ona krizna vremena.
Za profesore svi znamo šta su radili prošlog leta.
A da, mnogi od mojih kolega su viđeni pijani na raznim elektrijadama u Bugarskoj ali oni to uporno negiraju.
Ovako prijavljujemo ispite:
Svi studenti mogu da uzmu fakultativne predmete ali niko nije toliko lud.
Ovako vidim svoje ocene, prosek, položene ispite, bodove (ne jurim profesore po spratovima da mi upišu ocene u index, sve je ovde):
Ovo su moji profesori. Ali oni su pravi, nisu samo imena na sajtu, nego zaista postoje i predaju.
Zahvaljujuci fakultetu posetili smo termoelektranu. Videli smo ugalj i dali su nam da nosimo šlemove.
Moje kolege izvode performanse, naročito kad popiju. Podrška fakulteta je naravno izostala. Državni fakulteti u budžetu nemaju para za finansiranje ovakvih poduhvata.
Tokom semestra retko idem na predavanja i profesori naravno ne znaju moje ime, za njih sam ja student. Na predavanjima je zabranjeno da pričamo, samo smemo da slušamo.
Diskutujemo o Star Trek-u, overklokovanju procesora I graficke…lepšem životu na ekonomskom fakultetu…
Mi, koji to želimo, odrađujemo ispite i nemamo para da platimo drugima. Ima njih koji imaju para, njima smo zahvalni za krede I sunđer. To je kompromis koji pravimo.
Razlike nema, svi smo tu zbog diploma.
Meni su ponude za online igrice I vijagru stalno u inboxu mail-a, ostalo mi je 7-8 ispita, imam 23 godine I stare prijatelje iz osnovne , zivci su tu standardno.
I to je ono sto vredi 400 dinara!
